14.03.2021

BIVŠI GOLMAN SLOBODAN JANJUŠ ZA "NOVOSTI": U Sarajevu sam srcem i dušom, hvala ti voljeni grade

MAJKA mi je Bosna, a kolevka grad u kojem sam zaključao uspomene i živim za svaki ponovni susret sa njim.
To kaže ekskluzivno za "Novosti" šezdesetdevetogodišnji Sarajlija, Slobodan Čobo Janjuš, koji poslednje tri decenije živi na Floridi, u Tampa Beju, sa suprugom Suzanom, poreklom iz Požarevca, dok je ćerka Martina, sada Barišić, udata i živi u Zagrebu.

Kao klinac, opčinjen bravurama Jašina, Grošića, Benksa, Šoškića... maštao je da postane golman i počeo je da brani za raju iz ulice i odmah čudesnim paradama skrenuo pažnju i na nagovor drugara došao na stadion na Grabavici, u naselju u kojem je živeo.

- Sećam se još tog uzbuđenja kada sam prišao tadašnjem treneru pionira Želje Fadilu Požegiji i pitao ga mogu li malo i ja na gol, a njima je baš falio golman i tako je sve počelo - nastavlja priču čovek koji je jedini u istoriji fudbala u Bosni i Hercegovini branio za dva ljuta gradska rivala, Željezničar i Sarajevo.

Gimnastičar i atleta, čovek "ptica i selica" kako su ga nazvali, zbog neverovatne sposobnosti da leti i da se zbog nemirnog duha, često seli i menja klubove i sredine, Slobodan Janjuš ostaće upamćen kao jedini golman na ovim prostorima, pa možda i celom svetu, koji je na 15 utakmica, ocenjen čistom desetkom i za prvi tim Željezničara debitovao sa 15 godina.

- Sve se odvijalo filmskom brzinom, trener Ribar me je, najpre, kao golobradog dečaka, pozvao da budem rezerva čuvenom Čiki Radoviću, na prijateljskoj utakmici protiv tuzlanske Slobode. Tridesetak minuta pred kraj, pozvao me je "Mali, 'ajd u igru" - priseća se Janjuš, uz napomenu da je prvu prvenstvenu utakmicu za Želju branio protiv Dinama u Zagrebu i sjajnim odbranama doprineo pobedi Sarajlija od 1:0.

Od tada, kako kaže, niko ga više nikada nije "skinuo" sa gola, a on je fanatičnom upornošću i radom, u novosadskoj Vojvodini, uspeo da sa, do tada neprikosnovene "jedinice", pomeri reprezentativca Ratka Svilara.

Posle Vojvodine, usledila je selidba "za velike novce" u Radnički iz Pirota, pa povratak u Sarajevo, ali ne na Grbavicu, nego bordo Koševo, gde je branio četiri sezone do 1981, kada je obukao dres ljubljanskih "zmajčeka". Za Bežigradom se zadržao jednu sezonu, a onda osetio iskušenje Maksimira i briljirao na golu Dinama, pa se preselio u Nikšić i branio gol Sutjeske, da bi se na kraju karijere, kako i dolikuje istinskom fudbalskom "vagabundu", vratio u Želju i zauvek mu poklonio svoje srce.

- Dok sam živ pamtiću slavlje na Grbavici, kada smo u sezoni 1971/1972. osvojili šampionsku titulu Jugoslavije, zemlje koje više nema, a ja sam bio poroglašen najboljim golmanom, sa ubedljivo najmanje primljenih golova - kaže idol mnogih čuvara mreže, koji zbog izuzetne konkurencije u to vreme, Envera Marića, Olje Petrovića, Vukčevića, Dujkovića, Rizaha Meškovića, Ratka Svilara i drugih, osim u nekim revijalnim utakmicama, nije imao sreće da obuče dres nacionalnog tima.

Po zvaničnom završetku karijere u Željezničaru, bio je nekoliko godina internacionalac u Valeti sa Malte, zatim nemačkom Ofenbahu, odakle je 1994. kao fudbalski penzioner, otišao na Floridu.

U svom kafiću, koji je, kako često kaže, svojevrsna galerija uspomena, ugostio je brojne prijatelje iz sveta fudbala za koji živi i bez kojeg ne može. Sa nekadašnjim saigračem iz Olimpije, Mirsadom Sejdićem, koji živi u NJujorku se često čuje, a kod njega na kafi su Refik Kozić i Miodrag Živaljević, nekadašnji asovi Partizana, zatim Toni Franković, bivši igrač Sarajeva, koji je napravio sjajnu karijeru u Americi, Nenad Vidaković, Muhamed Fazlagić...

Kao redovan učesnik Balkan soker kampa, Janjuš i sada sa 69 godina ne preza da napravi bravuru, pokaže golmansku paradu. Tajna dobre forme je kaže u redovnom treningu i pravilnoj ishrani, u kojoj nema puno belog-šećera, soli, mleka i brašna, sastojaka koji značajno usporavaju metabolizam.

Priča sa Čobom ne može da se završi bez rodnog grada.

- Kad god imam priliku dođem u Sarajevo, i tu sam srcem i dušom. Da nije Sarajeva ne bi bilo ni mene, zato hvala ti voljeni grade, kolevko moja - poručuje Slobodan Janjuš.

 FOTO: Facebook